Crkva

ЦРКВА МАНАСТИРА ДУЉЕВО*
 (*негдје у фусноти дати да је преузето из књиге 
А. Чиликов, Паштровске цркве и манастири, зидно сликарство, ДПЦ Подгорица 2010.)

Комплекс манастира Дуљево данас сачињавају црква посвећена Св. Првомученику и Архиђакону Стефану, зграде манастирских конака, манастирска економија и невелико гробље.Простор између цркве и конака формира неку врсту маленог унутрашњег дворишта.  Св. стефана изграђена је у облику једнобродне грађевине са полукружном апсидом и дугом припратом чији је могући првобитни облик био у облику полуотвореног тријема. Карактер сводних површина упућује на карактер касноготичког манира грађења о чему свједочи благо преломљени свод.Изузетну културно-умјетничку вриједност Дуљева представљају фрагменти фреско –сликарства откривени осамдесетих година прошлог вијека.Овај по много чему специфичан фреско-ансамбл тешко да има паралеле са било којим познатим зидним сликама на простору Балкана. Чак ни сама иконографска схема не прати , у извесним детаљима, конвенционални скуп црквених канона који се строго примјењивао приликом сликарског украшавања православних богомоља. Откривање идентитета сликаних фигура ктитора манастира Дуљево дало је доста поуздан оквир за утврђивање времена када је светилиште засновано. Како су на сачуваним фигурама јасно препознати Св. Стефан Дечански и Стефан Душан са титулама краља – што потврђује народна казивања о ктиторству Немањића дошло се оквирно до времена око 1340. године као доба настанка сликарства што би градњу комплекса помјерило неколико година раније. Умјетнички профил дуљевског сликара , у основним цртама. могао би се дефинисати као јака склоност ка монументалном фигуралном склопу, израженој дози декоративности преко нефигуралних мотива, танак и лазуран бојени намаз, солидно познавање анатомије, суптилан и племенит свијетли колорит. Поједине светитељске главе са широм отвореним очима и инкарнатом формираним благим нијансама окера, могу се сврстати међу најбоља портретска остварења нашег средњевјековног сликарства. поријекло мајстора Дуљева треба тражити у Котору, међу члановима чувених сликарских радионица познатих под именом „pictores graeci“ који су током средњег вијека радили бројне фреске и иконе за потребе како православних тако иа католичких цркава . Њихово сликарство у Дуљеву, фрагментарно сачувано, у суштини има одлике византијског поимања визуелности протканог елементима карактеристичним за западну, посебно готичку умјетност.